Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.
Art psihoterapija

Šta je art psihoterapija?

Art terapija je psihoterapijski pravac u kome klijent uz pomoć umetničkih medija (slike, crteža, fotografije, muzike…) izražava sebe, a uz podršku phihoterapeuta upoznaje i menja sebe u željenom, pozitivnom pravcu.
Akcent u art terapiji nije na umetničkom proizvodu nego na promeni do koje će ono dovesti. Umetost je samo sredstvo za lakšu i efikasniju terapijsku intervenciju.
Art psihoterapija je laka i jednostavna za primenu, klijentima zanimljiva jer pokreće celo biće, omogućava da se već na prvom terapijskom susretu klijent malo bolje upozna sa sobom i svojim nesvesnim delom ličnosti; za nju nisu potrebna nikakva posebna znanja i veštine. Sve što klijent stvori svojim rukama je za art psihoterapiju korisno i dobro, bez obzira da li je u pitanju tzv. čiča gliša, spontano nacrtani crtež ili umetničko delo.

art-terapijaart-terapija
Art terapija je namenjena svima koji žele da razreše svoje životne poteškoće, koji žele da bolje upoznaju sebe, koji žele da uz pomoć art terapije pokrenu i /ili pojačaju svoju kreativnost.
Kod klijenata koji se već bave umetnošću, ovakav rad postaje inspiracija za nova umetnička stvaranja jer se stvara veza sa najdubljim delovima duše.
Art psihoterapija je adekvatna za sve uzraste. Od predškolskog uzrasta pa sve do pozne starosti.

 

O istoriji art psihoterapije

Art psihoterapija se razvila pedesetih godina 20.veka, na temeljima izučavanja veze između umetnosti i psihopatologije kojom su se bavili Sigmund Frojd i Karl Gustav Jung. Utemeljivači art psihoterapije su bili Margaret Naumburg, Edit Kramer, Hana Kviatkovska, Elen Ulman, Majra Levik i Irene Jakab.
Kod nas je prvi put 1969. osnovano Društvo za psihopatologiju ekspresije, a danas je aktivno Srpsko društvo za integrativnu art psihoterapiju na čelu sa prof.dr Snežanom Milenković.

 

Art psihoterapija u praksi

Kada klijent dođe kod art terapeuta, on nekad jasno zna da navede šta je poteškoća koju želi da razreši, a ponekad samo iznese kako se oseća.
Ukoliko klijent želi, on crtežom predstavlja šta oseća ili kako se oseća. To obično traje oko 10 min. Nakon toga, klijent kaže terapeutu šta je nacrtao (nekad je to apstraktan crtež a nekad veoma konkretan) i time ulazimo u terapijski proces. Govoreći o svom crtežu klijent je već u terapijskom procesu ali pri tome nije pod stresom. Crtež omogućava i klijentu i terapeutu da postave cilj svog rada, a svaki naredni crtež govori o efektima terapijskog rada…
Klijentima vremenom nauče da sami prate svoje crteže, da sami dijagnostikuju svoje stanje ali i da na osnovu jednostavnog crteža vide rešenje za svoje stanje.

Podelite

Poručite vaš primerak knjige

  

Da li razgovor pomaže?

Neki od problema koje nosimo dugo u sebi mogu biti rešeni kroz razgovor sa stručnim licem. 

Detalnije