Drugi deo njegovog odgovora me je zaintrigirao pa ga upitah od kada zna da želi da se bavi slikanjem, a on kaže ''Oduvek''. Još u detinjstvu svi su mu govorili da je odličan u slikanju.
On sam je takođe toga bio svestan i video je svoju budućnost u umetnosti. Ali krajem srednje škole jedan njegov prijatelj je počeo da ga ubeđuje u to da nema smisla da upisuje Akademiju, već da treba da upiše nešto konkretno - ekonomiju/pravo.
Ubeđivanje je potrajalo i na kraju je bio ubeđen.
Upisao je nešto konkretno i bio je dobar u tome.
A onda, kada je otišao u penziju igrom slučaja je njegov drugi prijatelj video jednu od njegovih slika i oduševio se. Od tada je moj poznanik imao nekoliko samostalnih izložbi, desetak grupnih i jednu osvojenu nagradu.
I dalje je vitalan i slika punom parom.
Hvatam sebe da ne znam šta da mislim o tome. Drago mi je da je pronašao sebe, ali ne mogu da se ne pitam kakav bi on život živeo da nije poslušao tuđi glas. A opet, kako on kaže, većina ljudi nikada i ne shvati koji je njihov pravi put.
Nikad nije kasno. Držaću se ipak toga :)
