Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.
Život bez stresa?

Život bez stresa?

Posted 24.10.17.

Imam za vas jednu dobru vest i jednu lošu vest u vezi stresa. Dobra vest je da stres postoji samo u vašoj glavi. Loša vest je da stres postoji samo u vašoj glavi. I još jedna vest – u poslednje vreme psiholozi su otkrili da stres može da nas povredi naročito ako verujemo u to, ako verujemo da od njega možemo da se razbolimo, ako verujemo da smo pod stresom i da je on loš po nas.

Ovo je možda previše filozofski za početak priče o stresu, pa hajdemo u prošlost da vidimo zbog čega uopšte stres postoji. Najjednostavnije rečeno stres postoji da bismo mi postojali. Da nema stresa naši pra-pra-pradede i pra-pra-prabake ne bi preživeli napade životinja, glad, teške vremenske uslove. Stres je mehanizam opstanka i on se javlja u situaciji kada smo ugroženi, to jest kada mislimo da smo ugroženi. Naš pra-pra-pradeda da je kojim slučajem bio ’’oslobođen’’ od stresa bi veoma brzo postao nečiji plen jer ne Red Bull već stres je ono što nam daje krila. Kada smo pod stresom u našem organizmu kao da se pali alarm za uzbunu, naše telo ubrzava i svi unutrašnji resursi se usmeravaju na ili borbu ili bežanje. Srce kuca jače, pritisak raste, glukoza se ubrizgava kao gorivo u naše mišiće i mi postajemo jači, brži i sposobniji da preživimo stresnu situaciju.

stresstres

Sjajno zar ne? Da stresa nema trebalo bi ga izmisliti jer njemu dugujemo naše postojanje. Pa zašto se onda bavimo njime? Bavimo se njime jer je on nama od najboljeg druga postao neprijatelj, tj. mi smo od njega stvorili neprijatelja. Kako smo to uradili? Sledi još jedan paradoks – napretkom! Napredak je doveo do toga da živimo u nemerljivo sigurnijoj sredini nego naši preci pre nekoliko hiljada godina. Naš svet je napredovao, ali iznutra mi smo ostali isti. I dalje nam se pali alarm stresa iako divljih zveri ima samo u zoološkom vrtu i na televiziji. Stvar je u tome da naš organizam ne zna da li smo suočeni sa razjarenim lavom ili sa razjarenim šefom. Naš organizam ne zna da li nam preti glad ili nam preti neispunjenje kratkog roka na poslu. Naš organizam dobije signal da nešto nije uredu, da smo ugroženi i sprema nas za borbu ili bežanje, a nažalost mi samo ostajemo da sedimo u stolici kao sportski automobil koga turiraju u mestu. Spremamo se za petu brzinu a ostajemo u leru i pravimo se da je sve uredu, a za to vreme sva ta energija ne biva potrošena na adekvatan način, srce pumpa uzalud, šećeri se luče ali ne i troše. I tako danima i godinama dok stres stvarno ne postane naš dželat a ne spasilac.

stres-menadzmentstres-menadzment

Nadam se da se do sada slažete sa mnom da u stvari nije problem u stresu već je problem u nama. Stres je oružje samoodbrane koje mi koristimo pogrešno. Oružje ne može da bude krivo već samo onaj ko se njime služi, a u slučaju ovog oružja, cev je uperena pravo u nas i mi sami držimo prst na obaraču.

Vratimo se na početak ovog teksta. Postoji dobra vest, jer ako mi držimo oružje mi imamo i kontrolu. Od nas zavisi gde će metak da završi. Stres je naš prijatelj i ne može nam ništa pod uslovom da se pridržavamo određenih postulata i saveta:

  1. Mi sami sebi stvaramo stres – jer kako kaže Vejn Dajer – ne postoji stres već samo ljudi čije su misli stresne. Mi više nismo lovci u savani. Život nam nije svakodnevno ugrožen. U našem životu mi imamo moć, ali pod uslovom da smo te moći svesni.
  2. Kada se stres desi ključno je da ga prepoznamo. Mnogo lakše ljudi prepoznaju akutni, odnosno trenutni stres, ali pravi problem pravi hronični stres koji nam se podmuklo primakne i skuvan nas kao žabu i malo tople vode.
  3. Kada prepoznamo da smo pod stresom važno je da povodom toga nešto uradimo da bismo se ponovo doveli u ravnotežu. Duboko disanje, fizička aktivnost, odlazak u prirodu, meditacija, joga, smeh, pozitivni sadržaji i pozitivni ljudi…sve to nam može biti od pomoći.
  4. Radite na sebi. Prihvatite sebe. Postanite svesni svoje vrednosti, svojih snaga i kvaliteta. Verujte u sebe jer najgori stres se dešava kada osetimo da situacija u kojoj se nalazimo prevazilazi naše mogućnosti. Od vas zavisi kolike su vam mogućnosti i vaša je obaveza da ih stalno razvijate i unapređujete. Danas se ne stresirate zbog stvari koje su vas stresirale pre 5 ili 10 godina. Porasli ste, kako spolja tako i iznutra. Važno je samo da iznutra nikada ne prestanete da rastete jer unutrašnji rast ne prestaje u mladosti već treba da je prisutan i u poznoj starosti. Što ste vi jači manje će vam stres biti potreban kao mehanizam odbrane isto kao što karate majstoru oružje nije potrebno jer je on sam najopasnije oružje.

I na kraju, imam za vas dobru i lošu vest u vezi stresa. Dobra vest je da od vas zavisi da li ćete biti pod stresom. Loša vest je…pa već i samo možete da pogodite, zar ne?

Podelite

Poručite vaš primerak knjige

  

Da li razgovor pomaže?

Neki od problema koje nosimo dugo u sebi mogu biti rešeni kroz razgovor sa stručnim licem. 

Detalnije