U tim razlikama leži lepota, ali leže i potencijalni problemi.
Ono što jednu osobu inspiriše i nadahnjuje drugoj može biti glupo, besmisleno ili suvišno. Dvoje veoma različitih ljudi mogu živeti (ili raditi) zajedno, ali u stvari kao da žive u dve paralelne dimenzije, kao da žive dva paralelna života.
Čak i kada pričaju, kao da pričaju dva totalno drugačija jezika. Jedno je usmereno na činjenice i konkretne teme, a drugo je usmereno na snove i ideje, na ono neopipljivo.
Nespremnost da prihvatimo te razlike i da ih istražimo, dovodi do toga da na kraju i ne komuniciramo na pravi način.
Svako ostaje u svom svetu, uzaludno smatrajući da je njegov svet jedini pravi.
Ako nismo spremni da uđemo u svet druge osobe, ako nismo spremni da naučimo njezin jezik, ako nismo spremni da razumemo, nećemo moći da se povežemo. A ako se ne povežemo, ostaćemo sami.
Komunikacija je protivotrov za usamljenost, ali samo ako smo spremni da učinimo prvi korak.
