Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.
Vizuelizacija

Vizuelizacija

Posted 29.05.20.

Poznati Australijski psiholog Alan Ričardson je sproveo, danas već veoma poznat eksperiment u sportu. Šta je uradio? Okupio je 100 mladih košarkaša i dao im je zadatak da svako do njih puca 100 slobodnih bacanja. Zatim ih je nasumično podelio u tri grupe.

Grupa A je vežbala bacanje slobodnih bacanja u trajanju od 20 minuta, pet dana nedeljno tokom naredne četiri nedelje. Grupa B je za zadatak imala da se ne bavi košarkom, čak ni da ne misle na nju. Grupa C je za zadatak imala da u trajanju od 20 minuta, pet dana nedeljno u naredne četiri nedelje u svojoj glavi zamišljaju kako savršeno bacaju slobodnjake. Nakon četiri nedelje ponovo su svi pucali slobodnjake.

Šta mislite koji su bili rezultati? Grupa B, oni koji ništa nisu radili, je zadržala isti nivo uspešnosti. Grupa A je svoju uspešnost po većala za 24%, dok je druga grupa, grupa u kojoj su se mladi košarkaši bavili samo vizuelizacijom, unapredila svoj procenat slobodnih bacanja za celih 23%. Skoro isto kao grupa koja je svakog radnog dana po 20 minuta vežbala bacanje slobodnjaka. 

Ričardson je naglasio da se najefikasnija vizuelizacija dešava kada subjekt oseća i vidi šta radi. Drugim rečima subjekt je ‘’osećao’’ loptu u rukama, ‘’čuo je’’ kako lopta odskače od parketa i ‘’čuo je’’ zvuk koji lopta pravi dok prolazi kroz koš i mrežicu. 

Image by ali mosavi sam px from Pixabay.Image by ali mosavi sam px from Pixabay.

                                                                                                                                                                         Šta možemo na osnovu ovoga da zaključimo? Da ako svakog dana po 20 minuta zamišljam sebe da igram košarku kao Nikola Jokić , da ću nakon nekoliko meseci to i uspeti? Naravno da ne (nažalost). Ono što možemo da zaključimo da je ovo jedan od dokaza moći koju naš mozak ima nad našim telom, kao i dokaz toga koliku mi moć možemo imati nad našim mozgom pre svega njegovim nesvesnim delom. Jer taj deo mozga ne zna šta je stvarno a šta izmišljeno (vizualizovano). Taj deo mozga ne zna da li vežbamo slobodnjake na terenu ili u našoj spavaćoj sobi. On samo prima informaciju i instaliraće je u nas, kao gotov program koji smo skinuli sa interneta. 

 

Kako praktikovati vizuelizaciju?
Šta god da je vaš cilj, šta god da želite da postanete i ostvarite u životu, vizuelizacija vam može pomoći u tome. Važno je samo da, isto kao i fizička vežba, bude deo vaše rutine, vaše svakodnevice. Oni momci koji su u mašti vežbali slobodnjake, oni to nisu radili jednom nedeljno kada im se htelo, već su u vežbanju bili disciplinovani i istrajni kao da se radi o pravoj fizičkoj vežbi. I zato mozak u ruke i na vežbanje.


Moj savet vam je barem 5 minuta vizuelizacije svakog dana i to pred spavanje, da isprogramirate svoj um za uspeh, a ne za probleme, patnju i bol. Zamislite sliku onoga što želite da imate, radite ili budete. Uključite sva čula – vidite tu sliku, čujte zvukove, osetite i dodirnite, a ako šta ima da se pomiriše, vi pomirišite… Ključno je da zamišljate sebe da već imate to što želite, kao da je stvarno tu pred vama. A vaš nesvesni um će se ponašati u skladu sa tom slikom i programirati vas za uspeh, spremiti vas za vaš put. Jer prvo ćete put preći u vašoj glavi, a zatim ćete ga preći i u vašem životu.

 

Image by Nattanan Kanchanaprat from Pixabay Image by Nattanan Kanchanaprat from Pixabay

 

Primeri poznatih ljudi koji su koristili moć vizuelizacije

 

Džim Keri

Ranih devedesetih Džim Keri je bio nepoznati glumac koji se borio da preživi. Da bi održao svoju motivaciju na nivou jednog dana je odlučio da sebi napiše ček na 10 miliona dolara kao  glumački honorar. Na čeku je kao datum stajala 1994 i on je taj ček nosio kao inspiraciju stalno u svom novčaniku. I šta se desilo 1994? Džim Keri je te godine dobio 10 miliona dolara za ulogu u filmu Glupan i tupan. Danas, ceo svet zna za njega a kao je dan od razloga svog uspeha, on
navodi konstantno korišćenje moći vizuelizacije. 

 

Arnol Švarceneger

„Imao sam fiks ideju da izgradim svoje telo da bude kao telo Rega Parka (jedan od najpoznatijih bodi bildera iz sredine 20 veka). On je bio uzor koji sam ima o u glavi. Trebalo je samo da porastem kako bih bio kao on’’, izjavio je Arnold. Što sam se više fokusirao na tu sliku i radio i rastao, to sam više i više shvatao da je moj cilj ostvarljiv i realan i da mogu biti kao on. Kasnije, kada je prešao u vode gl ume, a zatim i politike, Švarceneger je, po svojim rečima, koristio isti trik: „Isti je to proces koji sam koristio i tokom bodibildinga: Ono što treba da radiš je sledeće kreiraš sliku (viziju) onoga što želiš da postaneš i zatim živiš tu sliku kao d a je već ostvarena.’’

 

Vil Smit.

Veliki zagovornik Zakona privlačenja i mega popularni glumac je izjavio više puta da mu je pozitivno razmišljanje pomoglo da postigne sve u životu. „U mojoj glavi, ja sam uvek bio zvezda Holivuda, samo vi to tada još uvek niste znali.’’.

 

Reference:

  1. mindbodygreen.com
  2. The Llewellyn Encyclopedia, Sports Visualizations (www.llewellyn.com/encyclopedia/article/244)

Podelite